Петак, 30. октобар 2026. 
Задужбина Илије М. Коларца у 20.00
Београдска филхармонија
Диригент: Урош Лајовиц
Солиста: Лукаш Вондрачек, клавир
Програм: П. И. Чајковски – Концерт за клавир и оркестар бр. 1 у бе молу, оп. 23, П. Коњовић – Симфонија у це молу
2000, 3000, 4000

Београдска филхармонија је данас позиционирана као најбољи оркестар у региону и ансамбл који представља освежење на међународној концертној сцени. Према наводима међународних медија, Београдска филхармонија је култни српски оркестар (Financial Times), један од водећих европских оркестара (Independent), оркестар који гледа само напред (Washington Post), и ансамбл који са собом носи велику дозу наслеђа и поноса (New York Times).
На позицији шефа-диригента Београдске филхармоније је од 2017. године био Габријел Фелц који је изненада преминуо крајем августа 2025. године. Са оркестром је одржао укупно 103 концерта, међу којима се истичу амбициозни уметнички пројекти попут Бетовен маратона (2022), Брамс маратона, Моцарт маратона (2024), концертног извођења Вагнерове музичке драме Тристан и Изолда (2025), као и Рахмањинов маратона у јуну 2025. године у Дортмунду, што је уједно био и последњи концерт који је оркестар одржао предвођен својим шефом-диригентом.
Специфичан имиџ, као резултат инвентивних уметничких концепата и креативног маркетинга, утицао је на препознатљивост оркестра. Тако је Београдска филхармонија убрзо привукла многа позната имена класичне музике, која су дала своју подршку њеном даљем развоју. Међу њима се нарочито издваја вишедеценијско пријатељство са Зубином Мехтом, који редовно одржава добротворне концерте са оркестром.
У протеклим сезонама, оркестар је сарађивао са водећим међународним диригентима и солистима, међу којима су Зубин Мехта, Кшиштоф Пендерецки, Сер Невил Маринер, Борис Березовски, Герхард Опиц, Вадим Глузман, Нелсон Фреире, Фазил Сај, Јулијан Рахлин, Сара Чанг, Изабел Фауст, Миша Мајски, Давид Герингас, Сол Габета, Игудесман и Џу, Вадим Рјепин, Николај Лугански, Стивен Исерлис, Гзавије де Местр, Алис Сара От, Андреј Коробејников, Кијан Солтани, Немања Радуловић, и многи други.
Током протекле деценије, оркестар је имао запажене међународне турнеје и гостовања у Италији, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Шведској, Француској, Словенији, БиХ, Хрватској, Мађарској, Русији, Оману итд. Најважнији интернационални ангажмани у новијој историји биле су прва турнеја по САД-у у историји оркестра, са наступима у главним концертним дворанама Чикага, Кливленда, Вашингтона и Њујорка, (2014, Мухај Танг) и турнеја по Кини са концертима у Вејфангу, Сијану, Пекингу и Шангају (2023, Неме Јарви).
Током концертне сезоне 2023-24, Београдска филхармонија прославила је век свог постојања са неколико великих пројеката, и исписала прве странице у новом поглављу своје историје.

Урош Лајовиц, рођен 1944. године у Љубљани, студирао је композицију и дириговање на Музичкој академији у том граду. Дипломирао је на оба смера 1967, односно 1969. године, а за изузетна остварења у те две области добио је 1968. и 1969. године студентску Прешернову награду. Усавршавао се на Високој школи за музику и сценске уметности у Бечу, у класи професора Ханса Сваровског, где је 1971. годинe дипломирао са одличним успехом и том приликом добио награду за завршене студије („Abgangspreis”). 
Године 1968. и 1969. учествовао је на Салцбуршкој летњој академији, где је учио дириговање у класи професора Бруна Мадерне. 
Од 1972. до 1991. године био је најпре помоћник диригента, а од 1978. стални диригент у Словеначкој филхармонији. Паралелно је водио Камерни оркестар РТВ Словеније од 1974. до 1976, био шеф-диригент Симфонијског оркестра Хрватске радиотелевизије од 1979. до 1981, а 1988. је основао Камерни ансамбл „Slovenicum”, са којим је организовао самостални циклус концерата у Љубљани током наредних дванаест година и наступао широм Словеније. 
Био је ангажован као шеф-диригент Београдске филхармоније у периоду од 2001. до 2005. Године 2009. постао је уметнички саветник и стални гостујући диригент Загребачке филхармоније. Од јесени 2015. ради као шеф-диригент Словеначке филхармоније и стални гостујући диригент Софијске филхармоније и Симфонијског оркестра из Шенжена (Кина). 
Године 1989. постављен за професора дириговања на Високој школи за музику и сценске уметности у Бечу, а 1991. је унапређен у сталног професора дириговања. У његовој класи студирало је око 300 студената из 58 земаља. Од 2011. до 2014. радио је као стални професор дириговања на Музичкој академији у Загребу. У бечкој Високој школи за музику и сценске уметности остао је до 2012. године. 
Као гостујући професор, држао је мајсторске курсеве у Стокхолму, Виљнусу, Констанци, Шангају, Хонг Конгу и Дубровнику. 
Поред рада у матичним институцијама, наступао је широм Европе. Дириговао је у САД, Колумбији (Богота), Јужној Кореји (Сеул), Тајвану (Тајпеј), Хонг Конгу, Кини (Шенжен) и Јапану (Токио, Хирошима). Током четрдесетогодишње каријере одржао је више од 1400 концерата, био диригент више од 90 различитих симфонијских оркестара и ансамбала и сарађивао са преко 900 солиста. 
Репертоар маестра Лајовица чине симфонијска и оперска дела. Учествовао је у постављању 14 опера. Поред стандардног репертоара, био је диригент на више од 1500 извођења симфонијских дела и премијерно извео 80 дела словеначких и страних композитора.
Његов рад у области музикологије обухвата и транскрипцију и публикацију дела „Missa viennensis” словеначког барокног композитора Јанеза Крстника Долара, затим редакцију „Фигара”, сценског дела које садржи вокалну и инструменталну музику словеначког композитора из доба класицизма Јанеза Крстника Новака, компонованог на текст комедије „Матичек се жени” Антона Томажа Линхарта, као и ревизију и публикацију опере „Црне маске” Марија Когоја. 
Лајовиц је добитник бројних награда и признања, а последње је Аустријски крст части за науку и уметност, који му је доделило аустријско Савезно министарство просвете, уметности и културе у новембру 2013. године.

Током каријере дуге више од две деценије, чешки пијаниста Лукаш Вондрачек наступао је са многим водећим светским оркестрима. Међу најзначајнијим догађајима у сезони 2026/27. издвајају се његови дебији на фестивалу „Би-Би-Си Промс” са Симфонијским оркестром Би-Би-Сија и са Филхармонијским оркестром Радио Француске – оба под управом Јакуба Хруше, као и дебији са Националним симфонијским оркестром Тајвана под управом Томаса Даусгарда и Краљевском филхармонијом из Стокхолма под управом Елим Чан. Вондрачек такође поново наступа са Бамбершким симфонијским оркестром под управом Јураја Валчухе, Бриселском филхармонијом под управом Казушија Она (Kazushi Ono) и Копенхагеншком филхармонијом под управом Ане Ракитине, а очекују га и два наступа са Симфонијским оркестром Прашког радија под управом Елијаса Грандија и Михала Нестеровича. Међу осталим наступима издвајају се концерти са Филхармонијом „Јаначек” из Остраве под управом Андреја Борејка на Музичком фестивалу Светог Вацлава и под управом Данијела Рајскина на Братиславском музичком фестивалу, као и ангажмани са Хамбуршким симфоничарима и Симфонијским оркестром из Балтимора под управом Давида Афкама. Када је реч о реситалима, у овој сезони је значајан и повратак у прашки Рудолфинум и наступ у чувеној Дворжаковој дворани.
Вондрачек је свој први јавни наступ имао са четири године. Као петнаестогодишњак, дебитовао је 2002. године са Чешком филхармонијом под управом Владимира Ашкеназија, након чега је уследила велика турнеја по САД 2003. године. Диплому уметника (Artist Diploma) стекао је на Конзерваторијуму „Нова Енглеска” у Бостону, у класи Хуенг-Куан Чена. Студије је завршио са одличним успехом 2012. године. Освојио је гран-при на Међународном пијанистичком такмичењу „Краљица Елизабета” 2016. године.