Понедељак, 19. октобар 2026. 
Задужбина Илије М. Коларца у 20.00
Данијел Лозакович, виолина 
Давид Фрe, клавир
Програм: Ј. С. Бах – Транскрипције за соло клавир, Чакона у де молу из Партите бр. 2 за виолину соло, 
Л. ван Бетовен – Соната бр. 9 у А дуру, оп. 47 „Кројцерова“ 
1500, 2000, 2500

Данијел Лозакович се сврстао међу најупечатљивије виолинисте своје генерације, комбинујући изванредну виртуозност са дубином и снагом израза, по чему је препознатљив. Овај двадесетпетогодишњак већ је редован гост многих водећих светских оркестара и диригената, са којима наступа у најзначајнијим концертним дворанама. 
Централно место у његовим наступима у сезони 2026/27. заузима Бахова музика. Након објављивања новог албума за издавачку кућу „Ворнер класикс”, серија реситала посвећених Баховој музици води га на Фестивал Балтичког мора у Стокхолму, у Концертну дворану у Шангају, Националну концертну дворану у Тајпеју, Тајван, Уметнички центар у Инчону, Јужна Кореја, Музичку дворану „Ла Шо де Фон”, Швајцарска, и Париску филхармонију, где постаје први виолиниста који одржава реситал на сцени Велике дворане „Пјер Булез”. Овај пројекат такође означава завршетак његовог резиденцијалног ангажмана са Симфонијским оркестром Сао Паула, уз извођење Сибелијусових дела под диригентском палицом Сјен Џанг.
За ову сезону је значајна и велика међународна турнеја са Оркестром „Утопија” и Теодором Куренцисом, која Лозаковича води у Театар Шанзелизе у Паризу, Изарфилхармонију у Минхену, Фестшпилхаус у Баден-Бадену, Елбфилхармонију у Хамбургу, позориште „Де Сингел” у Антверпену, концертну дворану Лоте у Сеулу, дворану Сантори у Токију и Центар за сценске уметности Хјого у Јапану. Наступа и са Амстердамском симфонијетом, између осталог и у дворани Концертгебау у Амстердаму.   
Међу осталим значајним наступима су наступ са Чикашким симфонијским оркестром и Клаусом Мекелеом на Фестивалу Равинија у Илиноису, САД и на лондонском фестивалу Би-Би-Си Промс са Немачком камерном филхармонијом из Бремена и Тармом Пелтокоским у Краљевској фестивалској дворани у Лондону. Наступа и са Минхенском филхармонијом и Кшиштофом Урбањским, Краљевском стокхолмском филхармонијом и Табитом Берглунд, Антверпенским симфонијским оркестром и Марком Албрехтом, Националним оркестром Капитола у Тулузу и Тармом Пелтокоским и Симфонијским оркестром Сијетла и Сјен Џанг. Даљи наступи воде га у дворану Концертгебау у Амстердаму са Луцернским симфонијским оркестром и Михаелом Сандерлингом, и у Културни и конгресни центар у Луцерну на Луцернском фестивалу гудача. 
Лозакович је наступао са многим водећим светским оркестрима, међу којима су Краљевски оркестар Концертгебау из Амстердама, симфонијски оркестри Чикага, Бостона, Сан Франциска, Питсбурга и Атланте, оркестри Кливленда и Филаделфије, Симфонијски оркестар Би-Би-Сија на фестивалу Би-Би-Си Промс, Лондонска филхармонија, Оркестар „Филхармонијa” из Лондона, Будимпештански фестивалски оркестар, Баварски државни оркестар, Минхенска филхармонија, Немачка камерна филхармонија из Бремена, Ротердамска филхармонија. Наступао је и са Краљевском ливерпулском филхармонијом, Париским оркестром, Националним оркестром Француске, Филхармонијским оркестром Француског радија, Филармонијом миланске Скале, Националним симфонијским оркестром RAI, Симфонијским оркестром Шведског радија, Филхармонијом Осла, Хелсиншком филхармонијом, Оркестром Романске Швајцарске, Сиднејским симфонијским оркестром, Хонгконшком филхармонијом, Сингапурским симфонијским оркестром, Симфонијским оркестром NHK из Токија, Симфонијским оркестром Јомиури Нипон и Сеулском филхармонијом.     
Сарађивао је са диригентима међу којима су Рикардо Шаји, Еса-Пека Салонен, Андрис Нелсонс, Семјон Бичков, Натали Штуцман, Кристоф Ешенбах, Тармо Пелтокоски, Лахав Шани, Василиј Петренко, Рафаел Пајаре, Казуки Јамада и Фабијан Габел.  
Потпуно посвећен савременој музици, поред стандардног виолинског репертоара, Лозакович је и велики поштовалац Другог концерта за виолину Паскала Дизапена, који је премијерно извео ове године у Фондацији „Луј Витон” у Паризу са Оркестром „Утопија” и диригентом Ђузепеом Менголијем.         
Као реситалиста, наступао је у Карнеги холу, дворани Концертгебау у Амстердаму, бечком Музикферајну, Берлинској филхармонији, Театру Шанзелизе, дворани Тонхале у Цириху, Викторија холу у Женеви, концертној дворани Елбфилхармонија у Хамбургу и Концертхаусу у Бечу. Редовни је гост међународних фестивала као што су Фестивал у Вербијеу, Фестивал „Мењухин” у Гштаду, Ускршњи фестивал у Екс-ан-Провансу, Француска, Музички фестивал Тенглвуд у Масачусетсу, САД, Музички фестивал „Блосом” у Охају, САД и Пацифички музички фестивал у Јапану. 
Камерна музика заузима важно место у уметничком животу Данијела Лозаковича. Сарађивао је са Клаусом Мекелеом, Јуџом Ванг, Емануелом Ексом, Ивријем Гитлисом, Александром Канторовом, Сергејем Бабајаном, Мартином Фрестом, браћом Реноом и Готјеом Каписон, Мишом Мајским, Бехзодом Абдураимовом и Давидом Фрејом. 
Дискографска каријера овог уметника почела је изузетно рано, када је са петнаест година потписао уговор са издавачком кућом Дојче грамофон. Његов снимак Бахових виолинских концерата увршћен је у „Топ избор” британског часописа „Грамофон”. У Лозаковичевој дискографији за Дојче грамофон је и веома хваљени снимак уживо Бетовеновог Концерта за виолину и оркестар. Лозакович је 2024. године започео ново поглавље са издавачком кућом Ворнер класикс. Након првог албума за ту издавачку кућу, снимљеног са Михаилом Плетњовом, уследио је албум „Lost to the World” са Елен Мерсије. Његова сарадња са Ворнер класикс се наставља 2026/27. великим пројектом посвећеним Баху. 
Рођен у Стокхолму 2001. године, Данијел Лозакович је почео да свира виолину са седам година, а две године касније дебитовао је као солиста са Владимиром Спиваковом. Студирао је на Високој музичкој школи у Карлсруеу под менторством Јозефа Рисина, где је 2021. године завршио мастер студије, а од 2015. године му је ментор у Женеви Едвард Вулфсон.     
Свира на Страдиваријевој виолини „ex-Sancy” из 1713. године, коју му је великодушно позајмила француска мултинационална холдинг компанија LVMH (Моет Хенеси Луј Витон).

Пијаниста Давид Фреј, кога немачки лист „Велт” описује као „савршен пример музичара који дубоко размишља”, а „Њујорк тајмс” хвали због његових „музички префињених и технички елегантних наступа”, један је од најистакнутијих уметника своје генерације.  
Славан по својим интерпретацијама музике од Баха до Булеза, Фреј наступа у највећим светским дворанама као реситалиста, солиста и камерни музичар. Сарађивао је са водећим диригентима, међу којима су Семјон Бичков, Шарл Дитуа, Кристоф Ешенбах, Паво Јeрви, Курт Мазур, Рикардо Мути, Еса-Пека Салонен, Јап ван Зведен и Јаник Незет-Сеген, наступајући са Краљевским Концертгебау оркестром из Амстердама,  Оркестром Баварског радија, Оркестром „Филхармонија” из Лондона, Лондонском филхармонијом, Дрезденском филхармонијом, Париским оркестром и Националним оркестром Француске.
Дебитовао је у САД 2009. године са Кливлендским оркестром, након чега су уследили наступи са Бостонским симфонијским оркестром, Симфонијским оркестром Сан Франциска, Њујоршком филхармонијом, Чикашким симфонијским оркестром и Филхармонијом Лос Анђелеса. Изводио је реситале у Карнеги холу, Линколн центру и Симфонијском центру у Чикагу, а редовно наступа у бечком Концертхаусу, салцбуршком Моцартеуму, Вигмор холу у Лондону и позоришту Шанзелизе у Паризу. 
Фреј гаји дубоку и дугогодишњу наклоност према делима Јохана Себастијана Баха и изводи монументалне Голдбергове варијације овог композитора у многим престижним дворанама.
У позоришту Шанзелизе, поред извођења Варијација, изводи циклус Бахових клавирских концерата за два, три и четири клавира, при чему свира и диригује за клавиром, уз пратњу свог учитеља Жака Рувијеа и двоје бивших ученика – Одри Вигуре и Емануела Кристијена.
Међу недавним и предстојећим догађајима су поновни наступи са Оркестром Романске Швајцарске, Камерним оркестром „Франц Лист”, Националним оркестром Капитола у Тулузу и Филхармонијом Монте Карла, где ће му се придружити Чечилија Бартоли у програму Моцартових дела.
Фреј такође прати Чечилију Бартоли у Опери Монте Карла, у Мартињију и Гштаду у Швајцарској, као и баритона Петера Матеија, изводећи Шубертово „Зимско путовање” у Франкфуртској опери и на Музичком фестивалу у Туркуу у Финској.
Наступа у Хамбуршком балету, а програм му је у потпуности сачињен од Шубертових дела, као пратња балету „Ghost Light” Џона Нојмајера, за које је освојио награду Опус класик за 2020. годину за „Иновативни концерт године”. 
Извео је Голдбергове варијације на Гулбенкијан фестивалу у Лисабону, које су преношене на телевизији као део „Пијаноманије II”, Бахове клавирске концерте на Клавирском фестивалу „Рудолф Фиркушни” у Прагу, специјални реситал са Фатмом Саид у дворани Ајфелове куле, а био је и на реситалној турнеји по Азији.  
Као ексклузивни уметник издавачке куће Ворнер класикс, Фреј је објавио велики број албума. Његов нови соло албум „Baroque Encores”, објављен у јесен 2025. године, садржи ремек-дела од Рамоа до Скарлатија, као и мање познате композиторе попут Ројеа, са снажним фокусом на Баха. На репертоару су и оригинална дела за клавир и клавирске транскрипције легендарних пијаниста као што су Зилоти, Кемпф, Бузони и Страдал. 
Међу претходним албумима су Бахове Голдбергове варијације, Бахове виолинске сонате са Реноом Каписоном, Шопенова музика, Шубертова касна клавирска дела и Бахови клавирски концерти за два, три и четири клавира. 
Његов први албум, који садржи дела Баха и Булеза, „Лондон тајмс” и „Соар” су прогласили за „најбољи албум године”, а његов диск са Баховим клавирским концертима са Немачком  камерном филхармонијом добио је награду Немачке академије за дискографију.
Међу осталим албумима су Шубертова дела „Moments Musicaux” и „Impromptus”, као и Моцартови клавирски концерти са Oркестром „Филхармониja” из Лондона и Јапом ван Зведеном. 
Године 2008, ТВ мрежа ARTE +7 је приказала документарац са Фрејом познатог француског режисера Бруна Монсенжона. Филм „Sing, Swing & Think”  је потом објављен на DVD-ју.  
Фреј је 2021. основао и представио прво издање новог фестивала „Л’Офранд музикал” (L’Offrande Musicale) који се одржава сваке године у његовом родном региону Високи Пиринеји, на југозападу Француске, и пружа подршку особама са инвалидитетом.  
Овај уметник је добио неколико награда, међу којима су немачка награда Ехо класик за инструменталисту године и Награда за младе таленте на Рурском фестивалу клавира. Музички магазин Би-Би-Сија прогласио га је 2008. за новог извођача године. 
На Међународном музичком такмичењу у Монтреалу 2004. године освојио је Другу велику награду и Награду за најбољу интерпретацију неког канадског дела. Почео је да похађа часове клавира са четири године. Студирао је у класи професора Жака Рувијеа на Националном конзерваторијуму у Паризу.